Менаџери на цени, "NIN Weekly Magazine"

Share: 

September 19th, 2013 - Belgrade, Serbia - Елиту криза не дотиче: Истраживање о платама менаџера који припадају светском предузетничком крему открива да су богати још богатији, али и да се у неразвијеним тржиштма ситуација мења. Каква је ту позиција Србије

Усред економске кризе генерални директори и чланови управних одбора великих светских компанија које имају више од 100.000 запослених немају много разлога за бојазан, макар према резултатима истраживања компаније Pedersen & Partners. Њиме је обухваћено 1.700 менаџера у 330 компанија које су у последњих 12 месеци свој промет и профит увећале за пет одсто и отвориле 1,5 милиона нових радних места.
Просечна укупна накнада највиших руководилаца износи 1,35 милиона евра. Седам пута је већа од накнаде генералних директора у малим и средњим предузећима и чак је 40 пута већа од зарада запослених службеника. Док они при дну лествице неретко страхују за своје радно место, плату и куповну моћ, највишим руководиоцима је укупна накнада већа за 3,4 одсто него лане. Исто важи и за основну зараду – повећала се за 5,5 одсто и у просеку износи 660.000 евра. Преостали део просечне накнаде потиче од различитих краткорочних бонуса.

БОНУСИ

Пажљивија анализа резултата, међутим, открива да однос основних зарада и бонуса знатно варира од државе до државе. Највећа разлика је у Америци, где просечан краткорочни бонус износи чак 758.400 евра и већи је од основних зарада за око 200.000 евра. У Великој Британији је разлика идентична, али у корист зарада, које износе 747.200 евра, док су у Немачкој зараде и бонуси приближни и крећу се од 700.000 до 740.000. 
Ови подаци верно одражавају шире тенденције у рецесијом захваћеном свету, тврде истраживачи. Лондон је као једно од главних финансијских тржишта претрпео сразмерно велику штету од 2008. године, а повратак у преткризно златно доба и даље је неостварив. „Према недавним публикацијама доњег дома британског Парламента, плате су се од 2010. године смањиле за 5,5 одсто. То се, наравно, одразило и на бонусе и укупне накнаде највиших руководилаца. Само су Португал, Грчка и Холандија морале да претрпе већа просечна смањења од Велике Британије. У Немачкој, с друге стране, зараде су се повећале за 2,7 одсто“, предочава за НИН Економију Конрад Пемброк, шеф саветништва за накнаде компаније Pedersen & Partners и додаје да, с обзиром на то да су огромни бонуси у банкарском сектору неоспорно убрзали развој кризе у којој је живот за просечног човека све скупљи, а плата све нижа, нови европски закони који смањују прекомерне накнаде не могу никога да зачуде.

РАЗЛИКЕ

Укупна примања, наравно, зависе од степена појединачне одговорности, али и од величине самог предузећа. Зато су истраживањем обухваћене и међународне компаније са 20.000 до 50.000 запослених, где су бонуси руководилаца, како говоре резултати, по правилу битно мањи од основних зарада, док укупне накнаде у готовом ретко када прелазе износ основних зарада руководилаца у предузећима са 100.000 запослених. Најниже су у Индији и Кини, где износе по 116.800 и 258.700 евра, а највише су, очекивано, у Америци и Немачкој, где износе по 780.400 и 814.000 евра. 
Оволике разлике у примањима у једначину неизоставно убацују веома важан фактор развијености тржишта. Како је једно прошлогодишње истраживање показало, велике компаније у кризним временима не отпуштају своје „кантри“ менаџере у иностранству, иако их коштају и по три пута више неголи локални руководиоци. Чак и тамо где су најзахтевнији послови с временом све чешће припадали локалном менаџерском потенцијалу, као, на пример, у Пољској, Чешкој или Словачкој, „кантри“ менаџери су и даље имали знатно веће накнаде од својих локалних колега, којима, пак, укупне зараде расту брже – годишње за 7 до 10 одсто.

БАЛКАН

Која је позиција балканских менаџера? „Бонуси балканских менаџера тренутно крећу од 20 до 50 одсто њихових основних зарада и мало је вероватно да у догледно време буду већи. Ако је бонус превише низак, изостане мотивација руководилаца да унапреде пословање и повећају профит. Ако је, пак, исувише висок, превелики се део профита никада не врати предузећу“, закључује Пемброк, према чијим је речима од кључне важности да интереси менаџера и компанија буду уравнотежени. Бонуси српских руководилаца, иначе, у просеку једва да прелазе пет одсто укупне накнаде. 
Највиши интерес, међутим, мора да буде стварање адекватног пословног амбијента и предвидиве економске ситуације. Јер, иако годишња стопа раста зарада српских менаџера од 7,6 одсто свакако звучи лепо, не успева да испрати ни стопу раста потрошачких цена. Њихова укупна накнада, према поменутом истраживању, просечно износи 72.800 евра у предузећима са 200 до 300 запослених, а њихове немачке и америчке колеге остварују отприлике три пута толико. Какво тржиште – такве плате. Јасно је, онда, колики пут још предстоји српским менаџерима да би по зарадама стигли колеге из развијених западних земаља.

Written by Stefan Slavković for NIN Weekly Magazine

In the mediaSerbiaBelgrade