Нови рецепти за преживљавање, "NIN"

Share: 

January 10th, 2013 - Belgrade, Serbia - Само 40 одсто компанија мисли да ће 2013. бити боља него 2012. Уз строгу контролу трошкова, борба за опстанак подразумева проналажење нових тржишта, задржавање постојећих потрошача, иновације и едукацију.

На Западу ништа ново, а ни на Балкану. Посебно не у привреди коју чека много изазова, а мало „алата“ за поправку зарибалих делова. Што би некадашњи гувернер Радован Јелашић рекао, „једно је сигурно“, рачун за грешке начињене претходних година стићи ће многим компанијама на наплату 2013. И биће позамашан. Сви резови на радницима, њиховој едукацији, одлагање инвестиција у иновације производа и унапређење сервиса за клијенте, штедња на квалитету, могли би бити ђуле које ће потопити брод.

Стручњаци су сагласни да је рецепт за преживљавање 2013. Проналажење нових тржишта, брига о постојећим потрошачима, иновације производа, едукација, али и даља строга контрола трошкова. Највећи изазови и даље ће бити краткорочна ликвидност и наплата потраживања. То је схватио Немац Ендрју Демер власник компаније Demmer Teehaus која послује на многим меридијанима.

Он каже да ће у 2013. имплементирати нове маркетиншке инструменте да би се појавили на новим тржиштима и привукли још клијената. „Надамо се ширењу компаније на тржиштима Турске и Србије. У овом тренутку и даље смо пуни оптимизма и нећемо смањивати број радника“, каже Демер за НИН.
Да акценат треба да буде на клијентима свесна је и Боба Трбојевић, директор Апартман Ентеријери. „Остајемо доследни, па ћемо наставити максимално да поштујемо добављаче и учинимо све за наше купце”, каже она за НИН.

ШИРЕЊЕ
Мање од половине компанија, 40 одсто, мисли да ће 2013. Бити боља него претходна година, показује истраживање које је спровео портал Алибаба.ком, једна од највећих платформи за е-трговину. Већина предузећа ће излаз из кризе потражити на новим тржиштима. Највише се, поред европског и америчког, очекује од кинеског и тржишта југоисточне Азије.
Три од четири бизнисмена су рекла да планирају да клијенте потраже ван територија на којима већ послују. То би можда требало да буде рецепт и за домаће компаније. Будући да је домаће тржиште лимитирано величином, слабом куповном моћи, свако ко има производ који задовољава међународне стандарде требало би да потражи нова тржишта.
Испитаници у овој анкети, такође, кажу да је решење за преживљавање и иновација производа. Нешто више од половине је рекло да ће управо инвестирати у тај сегмент. Ендрју Демер за НИН каже да ће баш мале иновативне компаније отворити ове године највише радних места. Због тога би креатори економске политике требало да им помогну да започну бизнис. Биљана Боговац, директор сектора за пружање услуга ревизије у компанији PwC Србија каже да су управо то и биле највеће грешке руководилаца претходних година.
„Руководиоци су смањивали трошкове развоја нових производа и тржишта. Мање су улагали у развој и едукацију запослених. Заборавили су на тимска дружења и неговање корпоративне културе, а то су важни предуслови пословног успеха. Сви су размишљали краткорочно и заборавили да и кризи једном мора доћи крај“, истиче Боговац за НИН. Јелена Краљ, менаџер за Србију компаније Педерсен & Партнерс каже да ће у наредном периоду од огромног значаја бити очување и грађење добре, здраве животне атмосфере. Поред тога, важан је и фокус на човека, снажни лидерски дух и креирање услова да се запосленима подиже ангажованост и капацитет за савладавање промене. „То је важан предуслов за пролазак кроз тешку фазу. У овом делу се увек крију и највећи успеси и највеће грешке у кризним временима“, каже она. Џонатан Фарингтон, предавач, консултант и старији партнер у компанији Џонатан Фарингтон и партнери сматра да ће због закидања на едукацији радника многе компаније имати ограничене могућности продаје.
„Процена је да више од половине продаваца неће достићи зацртане циљеве. Неко ће рећи да су они високо постављени. То ће, ипак, бити последица великог резања буџета за тренинге запослених у претходне три, четири године“, упозорава Фарингтон.
Британски Економист и компанија Promethean спровели су истраживање у којем је учествовало 252 руководећих људи у јавном сектору и бизнису у САД и Великој Британији о њиховој перцепцији обука за перформансе запослених. Главни закључак студије је да је важност похађања обука од критичног значаја за повећање продуктивности и профита. Продуктивност и задовољство клијената едукацијом се повећава за пет одсто док профит расте и до 20 одсто.
Због тога Биљана Боговац наглашава да компаније не смеју да штеде на људским ресурсима и њиховом развоју. У супротном, упозорава она, по изласку из кризе компаније ће се наћи у ситуацији да стратешке и оперативне циљеве неће моћи да спроведу у дело
без квалитетних и способних људи.
Према њеним речима, изградња квалитетних кадрова је дугорочан процес чији прекид може имати за последицу запошљавање далеко скупљих, а каткада и неадекватних кадрова.

БИТКА
Фарингтон објашњава да је проналажење нових клијената неминовност, али да се превасходно треба усмерити на задржавање постојећих. „Привлачење новог потрошача је најмање 15 пута скупље него задржавање постојећег. Зато је важно унапредити сервисе за потрошаче“, саветује искусни консултант.
Владимир Павловић, директор компаније WM Equity Partners процењује да ће и даље међу највећим изазовима бити ликвидност и наплата потраживања. Упркос прогнозама да
ће бруто друштвени производ Србије порасти два одсто, компаније треба да планирају благи пад или стагнацију тржишта, саветује он. Због тога ће кључно бити, како каже, решавање обавеза према банкама и добављачима.
„Многе компаније не могу да се фокусирају на нормално пословање и односе са клијентима, јер им је рачун у блокади или им прети блокада. Када нема обртних средстава и када се прибегава компензацијама, сировине су 30 до 40 одсто скупље него да се плаћају новцем. У таквом амбијенту није могуће пословати, а резултат је губитак у билансу успеха“, објашњава Павловић Фарингтон има специфичан приступ. „Акценат стављам на профит, не на приходе. Улога предузећа је да максимизују профит на сваком пројекту, што за последицу има процењивање реалних трошкова“, каже он.
Посебан је проблем што следећи корак за компаније које су све могуће трошкове већ свеле на минимум може бити смањивање привредне активности, указује Биљана Боговац. „Што се тиче производње у условима где је извор обртног капитала сведен на ми|нимум и постаје све скупљи, поставиће се питање асортимана и обима производње. У компанијама које се баве пружањем услуга очекује се да ће пословне активности бити сведене на оне које тржиште подржава. Веома је мало инвентивности у пословном свету и у том смислу се може очекивати да ће компаније само и искључиво играти на сигурну карту. На дужи рок то је веома лоше“, наглашава она.
Песимиста је и Владимир Павловић, који не верује да ће се тржиште у Србији опоравити. Не само на кратак, већ ни на средњи рок. „Криза ће проћи када се навикнемо да живимо с њом“, каже он. С обзиром на то да многи не очекују да ће криза тако брзо протутњати, очито је да се још нисмо навикли на њу.

Written by Vesna Lapcic for NIN

In the mediaSerbiaBelgrade